Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

Marina Reka i Lisa

Malo terensko istraživanje BelGuesta obuhvatilo je tri ivanjička sela: Marinu Reku, Lisu i Kušiće. Marina Reka udaljena je od Ivanjice svega nekoliko kilometara i zapravo je selo u predgrađu varoši. Lepa kuća, sva u rascvetalim muškatlama, senik za odmor obrastao lozom, sobe s četiri zvezdice. Naša domaćica zove se Raduška i od prvog trenutka predstavlja nam se kao otvorena i vredna žena širokih zanimanja – sakupila je čitavu zbirku minerala ovog kraja, pa tako saznajemo da se u okolini nalaze vredna rudna bogatstva. Gosti su joj ovog leta bili inženjeri iz Nemačke koji su ispitivali mogućnosti iskopavanja rude. Uz razgovor i kafu, razgledamo njene tegle sa slatkim i pregršti lekovitog bilja koje se suši. Vazduh ispunjava miris bilja i drvenih oblica spremljenih za zimu. Nažalost, njen hrskavi „kolač prevrtač“, stari specijalitet ovog kraja, nismo stigli da probamo.

Iz Marine Reke krećemo ka selu Lisa, uz put nas prate table i putokazi koji vode ka seoskim domaćinstvima. Stižemo do sela, koje je tipično planinsko naselje sa kućama razbacanim po brdima obraslim šumama i pašnjacima. U ovom selu goste prima pansion Ilije Milićevića. Na uzvišenju je sa kojeg se širi vidik na čitavu okolinu. Seoska rečica upotpunjava prizor lisanske idile. Tu gosti s domaćinom često peku rakiju, a u domaćinstvu Drage Milićević mogu da nauče i kako se pripremaju stara i zaboravljena srpska jela. Doći ćete kao gost, a otići ćete kao prijatelj, kažu meštani Lise.

Tu pravimo zaokret, vraćamo se, i preko Ivanjice krećemo uz planinu Javor, ka selu Kušići.

Javor planina

Samo nekoliko minuta vožnje uz Javor dovoljno je da se Ivanjica i dolina Moravice ukažu kao na dlanu. Svaka krivina je panorama sa koje se vide razgranati putevi koji vode ka lepim ivanjičkim planinama. Na četvrtom kilometru nailazimo na Moravičku crkvu Lazaricu. Po predanju, tu je sahranjen Boško Jugović, jedan od devet Jugovića – epskih junaka Boja na Kosovu. Povlačeći se, ranjen u boju, Boško Jugović je stigao do ovog brda i tu izdahnuo. Na mestu stare srednjovekovne crkve Ivanjičanin Blagoje Luković je 1929. godine podigao novi hram. U porti je posađeno devet hrastova u spomen na devet junaka. Oni su danas zaštićeno nacionalno dobro. Na putu pored crkve nailazimo i na jedan spomenik krajputaš, po kojima je ovaj deo Srbije poznat.

Narednih dvadesetak kilometara put vijuga kroz nenaseljene predele koje je ovogodišnje sušno i vrelo leto pre vremena obojilo jesenjim žuto-rumenim bojama. Zasadi malina izdaleka izgledaju kao vinogradi. Smenjuju se šume, šljivici, polja krompira.

Doktori – mir, dijeta i smeh

Stižemo u Kušiće – dočekuje nas tabla na kojoj je zapisana formula zdravlja i dugovečnosti – Najbolji doktori su: dr Mir, dr Dijeta i dr Smeh. Ovo selo leži na obroncima Javora, sa čarobnim pogledom na planine Mučanj, Čemernicu i Goliju. Zbog idealne nadmorske visine od 1000 metara, naročite ruže vetrova, koncentracije jona i borove šume, Kušići su pravo mesto za oporavak i lečenje pluća.

Smeštaj se nudi u renoviranom hotelu „Javor“, vlasništvu kuće Mona i Vili „Angelini“ porodice Vidaković. Zdravko Avramović, menadžer hotela „Javor“, kaže nam da „pored smeštaja i dobre hrane, gosti hotela imaju kao sadržaj osvetljenu trim-stazu, mapiranu Stazu zdravlja i zimsku ski-stazu“. Hotel organizuje izlete do atraktivnog rezervata Uvac, Vasilijevog vrha – najviše tačke Javora, spomenika majoru Mihajlu Iliću, junaku „Javorskog rata“ (1876–1878) i selu Milandži, gde se nalazi jedna od najstarijih škola u ovom kraju.

„Gostima su najvažniji gostoprimstvo, dobra hrana i čistoća. Nemamo neku reklamu, najbolja reklama su naši gosti. Svi nam se vraćaju. Naša vila ima četiri zvezdice, svaka soba ima kupatilo i televizor. Pročuli smo se još sedamdesetih godina, kada je iskustvo pokazalo da boravak ovde leči pluća. Najviše gostiju imamo iz Beograda i vojvođanskih gradova. Dolaze nam i stranci, upravo je otišla jedna ekipa Evropljana koja je snimala sve ovo i naš život“ – kaže Stojadin Vidaković, vlasnik vile „Angelina“, koji je posle kratke pečalbe u SAD, odlučio da obnovi porodično imanje. Priča nam o tegobnom životu svojih predaka, koji su trgovali katranom i pokatkad išli i bosonogi po snegovima. Svoju lepu vilu nazvao je po majci Angelini – žilavoj, upornoj i odlučnoj ženi, koja je uspela da sačuva mukotrpno stečen imetak.

Sa Angelininog imanja pruža se pogled na okolne planine i sestrinska sela Katići i Maće.

Katići i zaselan Maće

Sela Katiće i Maće nismo posetili, videli smo ih samo izdaleka, udenute među bregove ispod stenovitog vrha planine Mučanj. Prema podacima iz vodiča, ovo selo je mala turistička varoš – raspolaže sa više od 100 ležajeva, najviše ih je u hotelu „Logos“, dok su ostali u brvnarama i domaćoj radinosti porodice Obradović. Turistička organizacija Srbije je 2005. godine ovom domaćinstvu dodelila „Turistički cvet“ za najbolje seosko domaćinstvo u zemlji. Porodica Obradović svojim gostima nudi raznovrsne sadržaje, na primer vožnju planinskim vozićem i izlete do Bele Crkve i izvora Savina voda.

Maće je zaselak sela Katići. Poznato je po posebnom narodnom graditeljstvu kamenih krovova od tankih ploča. „Prelepa priroda, čist vazduh, uređena seoska dvorišta i kuće koje su pokrivene maćanskom pločom, klima bez velikih oscilacija, te tradicionalno gostoprimstvo domaćina čine ovo selo privlačnom destinacijom čak i za one najprobirljivije poklonike seoskog turizma“, piše u vodiču.

Pomenućemo još samo nekoliko mesta na Goliji: selo Komadine i „Golijske konake“, vilu Avramović u Kumanici u samom podnožju Parka prirode i rezervata biosfere i selo Dajiće u srcu planine, sa kućom za odmor porodice Luković.