Magija na Dunavu

Magija na Dunavu

Krstarenjem Donjim podunavljem do Tekije i Kladova odlično za aktivan odmor.Golubac idealan za planinare, pecaroše, kampere i bicikliste.

PLAV, miran, očaravajući, širok, najširi na putu od Švarcvalda do Crnog mora i idealan za aktivan odmor. Takav je Dunav kod Golupca. Kao da je baš ovo mesto zbog kog je odavno opevan kao srpsko more. Najodvažniji žitelji Donjeg podunavlja sezonu kupanja otvorili su krajem maja, a zatvoriće je polovinom septembra. Gotovo tri i po meseca nestvarnog uživanja na mesnim plažama duž lepog, plavog Dunava, ali i opuštajućeg odmora u predelima netaknute prirode. Jer, baš kod Golupca počinje i „Đerdap“, najveći nacionalni park Srbije, koji se proteže do Karataša kod Kladova.

Turisti željni odmora na nogama, biciklisti evropske trase „Euro velo 6“, planinari, pecaroši, alasi i kamperi, odavno su otkrili sve lepote ovog kraja naše zemlje. Pohode i istražuju nacionalni park i na kopnu i duž reke. Poslednjih godina sve češće u Golupcu se ukrcavaju na brodiće i do Tekije se prepuštaju čaroliji.

– Krstarenje ovim delom Dunava dugo je devedesetak kilometara, traje oko četiri sata i zaista je neponovljiv užitak – kaže Damjan Borisavljević, turistički vodič iz Beograda. – Na ovom rečnom putu Dunav je višestruko „naj“. Osim što je najlepši i najtajanstveniji, kod Golupca je širok čak sedam kilometara. Najuži i najdublji je kilometrima nizvodno u klisuri Kazan. U Velikom kazanu „širi“ se svega 130 metara dok u Malom kazanu dubine dostižu i 90 metara. Tu reka zaista „vri“.

Dunav, ovim delom toka vodi i kroz istoriju. Lepotom najpre pleni Golubačka tvrđava. Moguće je, potom, obići i Lepenski vir, jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta Evrope. Sa reke se vidi i 40 metara visok lik Decebala, kralja Dakije, u steni klesan od 1994. do 2004. godine. „Preko puta“ pažnju turista mami mnogo stariji spomenik – čuvena Trajanova tabla. Sledi živopisna Tekija, pa Kladovo…

Svaki preplovljeni metar je drugačiji, neponovljiv. I, koliko god da turista sve „upija“ i gleda, sigurno je samo da lepote Dunava i okoline – ne može da se nagleda!

Na ovoj magičnoj trasi juče se pričalo i o novoj akciji „Moja Srbija“, koju sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Krstarenje Dunavom je samo jedna od mogućnosti odmora u Srbiji, jer ova reka duž celog toka kroz našu zemlju, turistima nudi zaista mnogo – rekao je juče ministar Rasim Ljajić u Kladovu tokom kampanje „Moja Srbija“. – Da bismo iskoristili sve mogućnosti Dunava potrebno je da uradimo i doradimo još šest-sedam pristaništa, kao i benzinske pumpe, na kojima bi rečni brodovi uzimali gorivo.

Kada je reč o kampanji „Moja Srbija“, do sada se, po Ljajićevim rečima za vaučere prijavilo 90 hotela.

Očekujemo da će ih biti oko 120, ne računajući hotele u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Koliko domaćih turista će letovati u Srbiji procenićemo posle objavljivanja konačne liste hotela. Tada ćemo znati i cene za pojedina odredišta. Ovde u Kladovu, osam odnosno šest dana odmora po principu „sve uključeno“ košta 219 do 299 evra, dok je osam dana polupansiona 199. U pratnji roditelja dvoje dece do 10 godina letovaće gratis, dok će oni do 12 godina plaćati polovinu cene – rekao je Ljajić.

VAUČERI ZA GOSTE

UGOSTITELjIMA Srbije danas ističe rok da se prijave za učešće, odnosno pružanje usluga smeštaja, u okviru kampanje „Moja Srbija“. Građanima koji ispunjavaju uslove, vaučeri će biti podeljeni do 1. avgusta kako bi već od tada mogli da ih koriste, možda i u Kladovu, ako se neki turistički objekti prijave.

Vaučerima se mogu plaćati usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja, izvan mesta prebivališta korisnika vaučera. Vrednost vaučera iznosi 5.000 dinara, koje korisnik može samo jednom upotrebiti pri subvencionisanom korišćenju usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, bez obzira na to kolika je vrednost izvršene usluge. Period korišćenja vaučera je od 1. avgusta do 20. novembra 2015. Vaučerima se ne mogu plaćati usluge ishrane i pića, pružanja zdravstvenih, ili drugih usluga i boravišne.

Izvor
www.b92.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *