Turizzam - Magazin

Otkrijte skrivene bisere Srbije

Otkrijte skrivene bisere Srbije

Otkrijte skrivene bisere Srbije. Iako za mnoge idealan odmor podrazumeva izlazak iz zemlje, Srbija ima jednako primamljiva izletišta koja su turistima dostupna za vrlo malo novca.
Tako za samo 3.000 dinara moguće je provesti vikend u etno selima širom zemlje. Turisti imaju priliku da za ovu svotu novca odputuju na dvodnevne izlete i recimo, obiđu zavičaj Branka Radičevića, provedu vikend u selu poznatom po naivnom slikarstvu, ili pak posete grnčarske domove na zapadu Srbije.

Kovačica

Na mestu gde se pre dva veka nalazila kovačnica za potkivanje konja, danas se prostire naselje poznato kao centar naivne umetnosti. Kovačica je udaljena 27 kilometara od Pančeva i 47 od Beograda. Za putnike iz prestonice, autobus kreće svakog dana u 15 časova i karta u jednom pravcu košta 270 dinara.

Imperativ za sve koji posete Kovačicu, u svetu poznatu po slikarima, je obilazak Galerije naivne umetnosti. Ulaz košta 150 dinara, a istorijski deo i radovi starih i savremenih slikara čine stalnu postavku. Istu sumu izdvojiće oni koji žele obiđu rodnu kuću Mihajla Pupina u Idvrou, mestu desetak kilometara udaljenom od Kovačice, kao i Muzej poznatog naučnika i njegovu zadužbinu, sve u pratnji vodiča.

Poznati graditelj violina, Jan Nemček otvorio je vrata svoje radionice, a ko plati ulaznicu od 100 dinara videće i kako izgleda proces – od odabira drveta sve do izrade instrumenata.

Jednodnevni smeštaj u seoskim turističkim domaćinstvima sa uračunatom boravišnom taksom košta 830 dinara po osobi. Ishrana nije uključena i za doručak bi trebalo izdvojiti oko 420, dok je cena ručka i večere jednaka – po 670 dinara.

Zlakusa

Zlakusa (foto: Glišić Mirko/facebook)

Stanište majstora grnčarskog zanata – Zlakusa nalazi se na samom zapadu zemlje. Najpovoljniji način da stignete do ovog tradicionalnog srpskog sela je železnica, jer povratna karta od Beograda košta 890 dinara, dok je sa istog polazišta automobilom potrebno preći 190 kilometara.

Nedaleko od centra smešten je Etno park „Terzića avlija“, nekadašnje tipično seosko domaćinstvo s početka 20 veka. Čini ga muzej sa bogatom postavkom eksponata iz ovog perioda, a ugostiteljski deo sadrži dve stare srpske kuće adaptirane u apartmane.

Smeštaj na bazi punog pansiona staje 2.300 dinara, a dodatna povoljnost je što se gostima „Terzića avlije“ svi sadržaji etno sela nude besplatno. Izletnici mogu probati čuvenu komplet lepinju i kačamak za 150 dinara, dok se cene tradicionalnih jela kreću od 250 do 300 dinara.

Boravak u Zlakusi nije potpun bez posete grnčarskim domovima, gde se zemljano posuđe može kupiti po vrlo povoljnim cenama. Zaljubljenicima u prirodu na raspolaganju su 60 kilometara duge markirane staze, dok je avanturistima dozvoljeno da zavire u dubine Potpećke pećine uz ulaz od 150 dinara.

Stražilovo

Stražilovo (foto: Micki/Wikimedia Commons)

Vrh Nacionalnog parka Fruška Gora, Stražilovo je od ekološkog i kulturno-istorijskog značaja. Prvenstveno, ovo je mesto za one koje žele da vikend provedu u savršenoj i neurbanizovanoj lepoti prirode.

Udaljeno je pet kilometara od Sremskih Karlovaca, koji obiluju brojnim turističkim sadržajima, tako da turisti koji žele da obiđu Karlovce, mogu poći u obilazak i sa smeštajem u mirnom, idiličnom Stražilovu.

Nedaleko odavde je kompleks fruškogorskih manastira i čuvena kafana „Šumski raj“ u kojoj je sniman film „Skupljači perja“. U organizaciji stražilovskog planinarskog doma za turiste je omogućeno planinarenje, planinski biciklizam, a održavaju se i takmičenja u nesvakidašnjim disciplinama, orijentiringu i montbajkingu.

Stražilovo je na 60 kilometara severno od Beograda, a do njega se stiže posredno, preko Sremskih Karlovaca kroz koje prolaze autobuske i vozne linije. Povratna autobuska karta staje 830 dinara, dok je cena u jednom smeru 545 dinara. Putovanje vozom je jeftinije, pa karta u jednom smeru iznosi 290 dinara, a ostvaruje se popust od 20 odsto na povratnu kartu.

Posetioci mogu odsesti u bungalovima „Brankovog čardaka“, a prenoćište za dvoje košta 2.000 dinara. U okviru „čardaka“ je i restoran čija su vrata za posetioce uvek otvorena.