Idealna nadmorska visina, ruža vetrova, velika koncentracija negativnih jona – čine je melemom za odmor i rehabilitaciju. Ovo je prva ekološka opština u Srbiji, sa pet termomineralnih izvora i naša „kraljica turizma“
Može li se započeti priča o ovom mestu, a da se izostavi krilatica: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad“? Može, ali u senci bi onda ostala i anegdota o Branislavu Nušiću koji ju je skovao jednog leta. Sjajni komediograf, tvorac uvek aktuelnih dela, bio je čest gost ovog kraja, pa ga je fotograf Siniša Ristić zamolio da sa suprugom „ispozira“ pred njegovim objektivom. Kada je Nušić otišao po fotografiju, bio je zadivljen kako je ispala i kako je na njoj izgledao Soko grad, uzeo je hemijsku i na slici zapisao onu krilaticu. I upravo je ona fotografiju pretvorila u razglednicu, koja je narednih godina obavezno stizala na adrese onih čiji su prijatelji i rođaci boravili ovde. Tako se šarmantna priča lepo „ugnezdila“ u kontekst svega onog što Sokobanja jeste i što je čini srpskom kraljicom turizma.
Nekada se zvala jednostavno – Banja. Za vreme Hajduk Veljka bila je Banjica, potom Velika Banja, onda opet Banja, pa Aleksinačka Banja, zatim Soko Banja i od 1859. Sokobanja. Kada je knez Miloš 1834. naredio da se obnovi turski amam i podigne kupatilo, potencijali mesta su počeli da se koriste, broj gostiju koji su dolazili da se leče, odlaze u kupatila, šetaju do izvora Moravice i Ozrena, rastao je… Između dva svetska rata je važila za mondensko letovalište i lečilište, ali je vremenom, ne gubeći na lepoti, postala prijemčiva za široke narodne mase. Dobar glas o njoj dugo se i daleko čuje. Ovu privilegiju duguje samim položajem, činjenicom da je tu u jugoistočnoj Srbiji smeštena u podnožju Ozrena, ali okružena i Rtnjom, Devicom i Bukovikom. Zasluženo je zovu gospodarem banjskog turizma, jer joj osim lokacije u prilog ide idealna nadmorska visina, ruža vetrova i velika koncentracija negativnih jona u vazduhu. To verovatno najbolje znaju oni koji u banju na obali Moravice dolaze da dišu. Astma, bronhitis i ostala oboljenja respiratornih puteva ovde gube bitku, zbog čega je Sokobanja punih 180 godina cenjeni zdravstveni centar. Nekoliko specijalizovanih ustanova radi punim kapacitetom tokom čitave godine, ali vazdušna banja je atraktivna i za one koji bi samo da odmaraju ili da se ponašaju kao pravi turisti.
Ovde za svakog ima po nešto, zbog čega je Sokobanja jedna od najposećenijih mesta u Srbiji. Osim bolnice za plućne bolesti, tu je i ona za lečenje očnih problema, ali je ova banja melem i za osobe koje imaju problema sa nervima, žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, bubrezima, anemijom… Olakšanje pronalaze kupajući se u kadama na Banjici gde se koriste hipotermalni izvori, sa temperaturom između 28 i 34 stepena Celzijusovih.
Manje je poznato da je reč i o prvoj ekološkoj opštini u Srbiji koju osim termomineralnih izvora (pet) odlikuje i specifična klima, pa boravak ovde doprinosi opštem stanju organizma. Sve to uz uživanje u prirodi koja na mnogim mestima deluje kao istinski netaknuta, a dovoljno je lepa i u parkovima u centru.
Uređena izletišta, čak 16, su ono što banju čini primamljivom za uživanje u prirodi, piknikovanje, bezbrižno igranje sa decom… Najveću cenu i dalje drži Lepterija, proglašena predelom izuzetnih odlika, a udaljena od centra svega kilometar i po. Prijatni i vrlo ljubazni meštani će vam ispričati legendu po kojoj je zapovednik Soko grada imao lepu ćerku Lepteriju u koju se zagledao sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada Župan. Roditelji su branili vezu, jer se nije uklapala u njihove planove. Međutim, mladi su se dogovorili da se iskradu jedne noći, a kada je to primetio, Lepterijin otac je poslao poteru za njima i naredio vojnicima da ćerku ubiju čim je pronađu. Upravo to se dogodilo, pa je Župan odlučio da presudi sebi. Skočio je u najdublji vir Moravice, koji je nazvan po njemu, a kao uspomena na devojku ostao je proplanak Lepterija. Više načina možete da izaberete da biste došli do nje, ali možda najviše prija put koji vodi duž same obale Moravice. Kada spazite veliko odmaralište, apartmane sa restoranom, park sa mobilijarom za mališane i uređenu plažu, na pravom ste mestu. Ovaj prostor je uvek posećen, a pogotovo u vreme prvomajskih praznika. Ko ne želi da sam pravi roštilj, može da svrati u restoran napravljen ispod same stene na obali reke, gde vodenica okreće ražanj. Turisti obično krenu i u potragu za Bogorodicom sa Isusom u naručju, udubljenjem u steni, koje se nalazi na desnoj obali Moravice, čim se pređe drveni mostić. U blizini se sakrila i Hajduk Veljkova pećina i crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice, pa je poseta Lepteriji zanimljiva iz više razloga. Obično u paketu sa obilaskom ovog izletišta ide i penjanje do Soko grada, srednjovekovne tvrđave izgrađene na temeljima utvrđenja iz četvrtog veka. Ako se odlučite da je osvojite, računajte na uspon koji morate da savlađujete u udobnoj obući, ali i u dobroj formi. Sve uzdahe koje ćete do Soko grada ispustiti zaboravićete kada stignete do njega i spazite kakav vidikovac pruža.
Boravak u ovoj banji znači i istraživanje lepota Rtnja, koji je proslavio čuveni čaj, ali i u uživanje u Ozrenu, koji krije pogleda vredan vodopad Ripaljku, spomenik prirode pod zaštitom države. Izvor reke Gradašnice, koji leti i zimi presušuje, prija oku, kao što uhu može da „legne“ legenda o ozrenskom kamenu ljubavi, na kojem su se, kažu, voleli Hajduk Veljko i Čučuk Stana. Ako poverujete u nju, a tu ste sa dečkom/devojkom, stanite na kamen i poljubite se. Tim činom, zaklećete se na večnu ljubav.
Mnoge priče o Sokobanji lebde između sna i jave, ali da je lekovita, to je neosporno. Baš kao i to da je bilo nečeg boemskog u njoj, čim je bila omiljena destinacija mnogih naših velikana od pera, Branislava Nušića, Stevana Sremca, Radoja Domanovića, Isidore Sekulić… A onaj najveći, nobelovac, Ivo Andrić, baš u Sokobanji je započeo roman „Na Drini ćuprija“. I baš ju je mnogo voleo.
VODENA ZABAVA
U centru banje se nalazi staro tursko kupatilo koje su na temeljima rimskih podigli Turci, a turističke poene mesto je počelo da sakuplja i izgradnjom atraktivnog velnes i spa centra. Deca vole Sokobanju, pre svega, zbog Akva parka „Podine“, gde je zabava zagarantovana. Bazeni i tobogani za mališane nisu jedino što nudi ovaj lepo uređen kompleks, pa i odrasli mogu da uživaju u poluolimpijskom bazenu ili da ispijaju piće za šankom smeštenim u centralnom delu vodenog parka. Leti je ovde posebno interesantno, kada se organizuju mnogobrojne manifestacije i žurke.
SMEŠTAJ I ZA 400 DINARA
Kapaciteti privatnog smeštaja ne prestaju da rastu, a noćenje u sobama može da se nađe i za 400 dinara po osobi, dok je za apartmane potrebno izdvojiti oko 1.600 dinara dnevno. Cene u restoranima su takođe vrlo pristojne, a kupanje u amamu i Miloševoj kadi košta oko 500 dinara. Gosti imaju mogućnost da osim pregleda i prepisanih terapija, sebe nagrade masažom, opuštanju u bisernoj kupki, sauni, đakuziju…
PECANjE NA BOVANSKOM JEZERU
Mnogi avanturisti od Sokobanje najviše vole Bovansko jezero, udaljeno desetak kilometara od centra. Iako je veštačka „tvorevina“, deluje impozantno, a toliko je bogato ribom, da je pravi raj za pecaroše, koji se hvale ko je upecao većeg soma ili šarana. Do Bovanskog jezera mnogi stižu biciklima na nekoliko sati, a ima i onih koji vole da se stacioniraju baš tu i noć provedu u kampovima.
Izvor:
www.novosti.rs