Tradicija pravljenja vina Vojvodinu je smestila na evropsku mapu onih koji vole da prave vinske turističke ture. Padine Fruške gore su područje čuvenog italijanskog rizlinga.
Kažu da onaj ko je pronašao vino, ako nije u raju, onda mu je vrlo blizu. Vojvođani su mu na korak. Od čuvenih “vina sa peska” palićkog regiona, nastalih na tlu nekadašnjeg Panonskog mora, preko fruškogorskih sorti vinove loze, pa do sremskih podruma, ljubitelji pića bogova mogu da uživaju u najfinijem vinu koje “živi” u ravnici.
Uživanje u vrhunskim vojvođanskim “špecijama” ne može da prođe bez čaše dobrog ravničarskog vina. Vojvodina je i prva srpska regija koja je postala članica Asocijacije vinskih regija Evrope.
Ako se krene od Palića, gde peskoviti tereni i umereno kontinentalna klima i odlične sorte vinove loze daju pitka vina, ne treba zaboraviti da je vinarska tradicija Subotičko-horgoške peščare duga više od 2.000 godina. Kako su nam ispričali u Turističkoj organizaciji Srbije, vinogradarstvo u Bačkoj usmereno je na Palić, Čoku i Biserno ostrvo kod Novog Bečeja. Ova tri podruma i danas čine okosnicu razvoja vinogradarstva u ovom kraju.
– Podrum u Čoki osnovan je 1903. godine i ubraja se u raskošne spomenike velike vinske kulture – pričaju u Turističkoj organizaciji Srbije. – Ima 130 hrastovih buradi od 1.500 do 11.000 litara i 17 betonskih cisterni obloženih staklenim pločicama koje primaju od 33.000 do 67.000 litara vina. Podrum “Palić” nastao je na mestu nekadašnje Poljoprivredne škole, osnovane 1896, i nastavljač je stare vinarske tradicije Subotičko-horgoške peščare. Sortu muskat krokan je grof Lipot Rohonci zasadio na lokalitetu Biserno ostrvo, gde je sagradio i manji zamak s vinskim podrumom koji i danas postoji. Vino se prodavalo u Budimpešti, Londonu i na drugim tržištima Evrope.
Hektari plodne crnice odvajaju ih od vinograda u Sremu. Vinogradarstvo u ovim krajevima među najstarijima je u Evropi. Na obroncima Fruške gore loza živi više od 1.700 godina.
– Sremski Karlovci vekovima su smatrani za srpsku prestonicu vina – pričaju u TOS-u. – Autentično vino ovog kraja je bermet, koji su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD. Na fruškogorska vina blagotvoran uticaj ima Dunav. Od autohtonih sorti, ovde se gaji vranac, a od starih portugizer. Fruška gora je područje italijanskog rizlinga, prema nekima čak i njegova pradomovina. Obližnje varoši Neštin, Banoštor, Erdevik i Irig nude vinske podrume i vinarije.
BELO UZ PREDJELO
Vino i hrana u braku su od pamtiveka. Stručnjaci kažu da uz predjela i namaze ide belo suvo, polusuvo ili lagano slatko vino. I riba se “kupa” u tri tečnosti – voda, ulje i belo vino. I uz testenine i rižota neizostavna su bela suva vina, mlada crvena vina ili roze. Zato uz jako crveno meso idu isto tako jaka crvena vina.
Izvor:
www.b92.net