Manastir Tavna nalazi se u selu Banjica u gradu Bijeljina, na tromeđi tri opštine (Bijeljina, Zvornik i Ugljevik), na majevičkom pobrđu.

Ovaj manastir je spomenik kulture i pod zaštitom je države. Pripada Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.

Manastir je jedna od najstarijih građevina ovog kraja (Semberije i Majevice). Kroz čitavu svoju istoriju delio je sudbinu lokalnog življa i bio je duhovni i kulturni centar srpskog naroda ove regije.

Njegova izgradnja pripisuje se Nemanjićima. Tronoški i Pećki letopisi govore da su ga podigli Dragutinovi sinovi Vladislav i Urošic. Današnja crkva manastira Tavne, sagrađena je na temeljima prvobitne crkve.

Pominje se već u najranijim turskim poreskim defterima iz 1533. i 1548. godine, a od 1548. do 1586. pominje se izričito kao manastir. Manastir Tavna je stradao za vreme turske vladavine, ali je bio obnovljen pod vođstvom hajduka. Narodno predanje obnovu pripisuje Starini Novaku, hajduku harambaši iz druge polovine XVI veka i njegovom bratu Radivoju. Manastirska crkva bila je živopisana freskama verovatno početkom XVII veka, jer skromni ostaci fresaka mnogo podsećaju na freske manastira Žitomislića i Ozrena, koje su rađene u periodu od 1608. do 1609. godine.

Za vreme Karađorđevog ustanka (1804—1813) bio je iguman u Tavni Jefto (Jeftimije) Pljeco, čovek sposoban i popularan. Kad je u Srbiji buknuo ustanak, pristadoše uz njega i mnogi Bosanci iz ovog kraja. Kad su Turci razbili ustanike, vratiše se bosanski ustanici u svoj kraj, ali pošto nisu smeli da se vrate kućama, krili su se po obližnjim šumama i kao hajduci branili narod od turskog zuluma. Kad su ovi hajduci doznali da je u manastiru Tavni zaseo neki haračlija Kitovnica i da od naroda uzima veliki porez, da sirotinju kinji i muči, udari jedna četa na manastir i pobije sve haračlije na čelu sa Kitovnicom. Tada Turci iz okolnih sela napadnu na manastir, opljačkaju ga i popale. Kaluđeri se razbegnu. Bilo je to 1807. godine. Tek posle ponovnog oslobođenja Srbije vratio se iguman Jefto i 1814. obnovio svoj manastir. Neimar je bio Toma Milosavljević. Međutim, uskoro je došlo novo stradanje manastira Tavna kada ga je porobio Osman paša. Tada kaluđeri nisu napustali manastir, već odmah su pristupili njegovoj obnovi.

Manastir Tavna je tokom XVIII i XIX vijeka bio vrlo značajno prosvetno sedište u kome su se mladići, koji bi išli za sveštenički poziv, obrazovali. U ovoj školi su deca učila sve do 1966. godine, kada je školstvo prešlo u državne ruke. U vrieme bosansko-hercegovačkog ustanka (1874. i 1875.) sklonila se u manastir jedna četa koja je posle teških okršaja došla u manastir da vida svoje ranjenike. Doznavši to, Turci napadaju manastir, saseku zatečene ranjenike, manastir opljačkaju.

Između dva rata, manastir se dosta obnovio pod upravom arhimandrita Danila Bilbije. Ovde su održana i dva velika sabora hrišćanske zajednice za celu Patrijaršiju.

Drugi svetski rat je doneo najveće razaranje manastiru Tavni. Ustaše su u julu 1941. rasterale i internirale kaluđere. Manastir je nekoliko puta bio bombardovan, a 1943. kada se u manastir sklonila jedna partizanska bolnica, ustaška vojska je zapalila konak. Tada je potpuno uništena biblioteka, stari spisi, a crkva je donekle očuvana. Najveća žrtva bio je Zdravko Jovanović, koga su ustaše streljale na vratima manastira. Na njegovom grobu piše: Ubijen 1943. od ustaške plave divizije čuvajući i braneći manastir.

Dana 20. aprila 1943. godine u manastiru je formirana Druga vojvođanska NOU brigada.

Posle rata Tavna je ličila na zgarište, i kaluđeri su je napustili. Nova vlast je oduzela manastirska imanja i bilo je veoma teško obnoviti manastir. Tek 1954. godine, kada je iz Žiče ovde došla igumanija Justina Kerkezović sa nekoliko monahinja manastir je obnovljen. Sestrinstvo sada ima šesnaest kaluđerica i dve iskušenice, koje obrađuju veliko manastirsko imanje i poljoprivredno gazdinstvo.

Država: Bosna i Hercegovina
Grad: Bijeljina

---

Putovanja.info
Iskustva i utisci turista sa putovanja.

Putujsigurno.rs
Iskustva putnika sa turističkim agencijama

Find on the map

---