Spomen-park „Kragujevački oktobar“, predstavlja spomen kompleks podignut u znak sećanja na nedužne žrtve Kragujevačkog masakra koji su počinili pripadnici Vermahta 21. oktobra 1941. godine. Tog dana nemački okupatori su u Šumaricama streljali oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta koji su već radili, kao i 15 dečaka, čistača obuće, od 12 do 15 godina starosti. Prema podacima istoričara i kustosa muzeja, pokojnog Staniše Brkića, koje je naveo u svojoj knjizi „Ime i broj“ iz 2007. godine, tog dana je streljano 2.796 lica (2381 u Kragujevcu i 415 u okolnim selima).

Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih. Prvi od njih, nazvan „Spomenik bola i prkosa“ podignut je 1959. godine, dok je poslednji „Spomenik prijateljstva“ sagrađen 1994. i predstavlja poklon parku od strane gradske administracije rumunskog grada Ploeštija.

U okviru parka se nalazi i Muzej 21. oktobra otvoren 1976. sa stalnom postavkom vezanom za ovaj događaj. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama simbolično sugeriše na bezizlaznost nenaoružanih ljudi koji su se tog dana našli ispred mitraljeskih cevi, trideset i tri kubusa predstavljaju trideset masovnih grobnica u samom spomen-parku i još tri koje se nalaze u obližnjim selima Ilićevu, Maršiću i Grošnici, dok providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu. U okviru spomen-parka nalazi se i staro vojničko groblje i spomenik streljanim Slovacima.

Spomen-park je proglašen za nepokretno kulturno dobro kao znamenito mesto od izuzetnog nacionalnog značaja 27. decembra 1979. godine.
Odmazda u Kragujevcu koja je bila izvršena 20. i 21. oktobra 1941. godine, posledica je napada partizana 16. oktobra 1941. na Nemce, njihov 3. bataljon 749. pešadijskog puka, koji su se vraćali iz Gornjeg Milanovca prema Kragujevcu. Pri povratku u Kragujevac, Nemci su na položajima Čačanskog partizanskog odreda kod Vraćevšnice ponovo napadnuti i u stopu gonjeni do sela Ljuljaka, odakle su gonjenje nastavili kragujevački partizani.

Prema zvaničnom podatku u borbama sa partizanima kod sela Ljuljka ukupno je poginulo 10 i ranjeno 26 Nemaca. Tako se za odmazdu, računalo deset mrtvih i dvadeset šest ranjenih.

Prva masovna streljanja Nemci su izvršili u okolini Kragujevca 19. oktobra 1941. godine. Tog dana su u selu Grošnica na silu prikupili 246 osoba i izveli na streljanje. Likvidirali su 233 osobe dok je 13 lica preživelo streljanje. Sutradan, 20. oktobra je jedno lice od ovih 13 preminulo od posledica ranjavanja, tako da su Nemci u selu Grošnice počinili ratni zločin streljavši ukupno 234 osobe srpske nacionalnosti.

Istoga dana, 19. oktobra, Nemci su na prepad okupili za streljanje 109 osoba u selu Maršić. Likvidirali su 103 osobe dok je 6 lica preživelo streljanje. U selu Mečkovac (danas Ilićevo) su sproveli 78 osobe na streljanje. Likvidirali su 75 osoba dok su 3 lica preživela streljanje. Nemačke oružane snage su 19. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Maršić i Ilićevo, ukupno 412 civilnih lica srpske nacionalnosti.

Nemački oficir pokazuje koga treba dokrajčiti
Prvo masovno streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 20. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osobe, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša. Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti. Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časa ujutru. Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje. Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje. Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica, od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti, uglavnom romske nacionalnosti.

Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.

Država: Srbija
Grad: Kragujevac

---

Putovanja.info
Iskustva i utisci turista sa putovanja.

Putujsigurno.rs
Iskustva putnika sa turističkim agencijama

Zlokalizuj na mapie

---