Vinča ili drugačije nazvana Belo brdo (naziv potiče od boje peska na mestu iskopavanja), je lokalitet koji se nalazi u selu Vinča nedaleko od Beograda, na samoj obali reke Dunav. Ovaj lokalitet predstavlja ostatke najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih u Evropi. Ovaj lokalitet prvi put se pominje 1893. godine, kada je Jovan Žunjić na sastanku srpskog geološkog društva skrenuo pažnju na ovo nalazište.

Prvi predmeti koji su ovde pronađeni prikazani su 1897. godine, kada je i zaključeno da tu postoji praistorijski lokalitet. Iskopavanja koja su počela 1908. godine (profesor Miloje Vasić) uz više prekida traju i danas. Za iskopavanja ovog lokaliteta zaslužni su i mnogi strani državljani, pa je ostalo zabeleženo da je pomoć slao direktor ruskog arheološkog instituta u Carigradu Fjodor Uspenski, britanski arheolog Ser Džon Linton Majres, vlasnik birmingenske novinske kuće Ser Čarls Hajd....Svoj doprinos iskopavanjima dali su i akademici Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović.

Činjenica da je Vinča otkrivena veoma rano, u prvim decenijama bavljenja arheologijom na Balkanu, omogućila je da se čitav period poznog neolita u ovom delu sveta nazove njenim imenom - vinčanska kultura. Procenjuje se da je naselje nastalo negde oko 7000. godina pre nove ere.

Teritorija na kojoj se prostirala vinčanska kultura zauzimala je pola miliona kvadratnih kilometara, i poklapala se sa teritorijom starčevačke kulture, koja je važna zbog jednog od najznačajnih izuma u istoriji čovečanstva - proizvodnji hrane. Na toliko velikoj površini komunikacija je bila veoma dobro razvijena, što nam govori da putovanje nije bilo nikakav problem.

U prilog tome govore i hiljade pronađenih alatki od opsidijana, vulkanskog stakla, koji je stizao iz evrope, a narukvice i razni ukrasi od spondilus školjki dokazuju da su trgovali sa istočnim mediteranom. Sa čime su trgovali još uvek se pouzdano ne zna ali se pretpostavlja da je to bila ruda žive cinabarit, koju su kopali na Avali. Iako su znali za postojanje metala, bila ima je draža keramika. Porcelanit je bio na svakom koraku, nije morao da se izliva i odmah je bio spreman za obradu.

Po pronađenom alatu pretpostavlja se da je Vinčanac mogao da napravi jako kompleksne predmete, da je imao potrebe, kao što je barokna stolica. Za ishranu je koristio ribu iz Dunava i životinje kojima su ovi prostori obilovali, kao što su veprovi, jeleni....Kuće su zidali od blata, pleve i peska. Interesantno je da kuće nisu imale prozore, a posedovala je peć, pa je do danas ostalo nejasno kako su odvodili dim.

Pretpostavlja se da su u peć donosili žar, koji su pravili paljenjem drveća ispred kuće. Iako visoko tehnološko razvijeni, najpoznatiji pronalasci su figurine. Najčešće su ženske figure, od jednostavnih i simetričnih formi na početku neolita, dok kasnije postaju graciozne lepotice bademastih očiju, često odevene u suknje lepih šara sa šlicevima i haljine sa V izrezom, ali bez usta! Zašto je Vinčananac pravio ovakve figurine još uvek se ne zna. Postoje razne pretpostavke da su u pitanju igračke za decu, ritualni predmet, umetnički izraz....

Pored figurina drugi najznačajniji otkriven predmet je posomoftni poklopac. Ovaj poklopac od keramike, cilindričnog ili koničnog oblika, na sebi ima predstavu ljudskog ili životinjskog lica i javljaju se samo u vunčanskoj kulturi. Svaki poklopac ima oči, nos i uši, i naravno bez usta.

Ovakvi poklopci naležu na amfore uskog vrata, koje su služile za skladištenje namirnica. Impozantan je podatak da su pravili tako fino posuđe sa tankim zidovima, što govori o savremenoj tehnologiji u to vreme, bez grnčarskog vitla i točka.

Većina posuda ima ručke prilagođene ruci kako bi prenos, sipanje i zahvatanje bilo što udobnije. Jedno je sigurno da Vinču očekuje još puno iskopavanja i pronalaženja kako bi se odgonetnule sve zagonetke koje nam Vinča daje.

Država: Srbija
Grad: Beograd

---

Putovanja.info
Iskustva i utisci turista sa putovanja.

Putujsigurno.rs
Iskustva putnika sa turističkim agencijama

Pronađi na mapi

---