Beogradska arena (iz sponzorskih razloga poznata i kao Kombank arena) višenamenska je dvorana na Novom Beogradu namenjena za sportske, kulturne, zabavne, izložbene i druge manifestacije.

Građena je od 1991. godine, da bi upotrebnu dozvolu dobila je 1. oktobra 2007. godine. Kombank arenu izgradio je konzorcijum EPNA - Energoprojekt Visokogradnja i GP Napred. Ukupna cena izgradnje je dostigla 70 miliona evra. Kompleks se sastoji od velike dvorane, male dvorane i parkinga. Projektovao ga je arhitekta Vlada Slavica.

Kombank arena ima površinu od 48.000 m², raspoređenih u šest etaža. Kapacitet arene je 18.386 stolica. U dvorani je i 68 luksuznih loža, koje mogu da prime 768 posetilaca, VIP salon sa 38 mesta koji se može koristiti i za konferencije za štampu.

U dvorani se mogu održavati takmičenja u boksu, odbojci, košarci, tenisu, borilačkim sportovima, rukometu, malom fudbalu, umetničkom klizanju, atletici, gimnastici, vaterpolu i konjičkim sportovima.

Parking oko dvorane je kapaciteta 4.800 vozila, ali se smatra da je nedovoljan za najveće manifestacije i planira se rešavanje ovog problema.

FIBA je 1989. poverila Beogradu da organizuje Svetsko prvenstvo u košarci 1994. uz uslov da se sagradi nova dvorana za košarku. Gradska vlada je odmah raspisala konkurs za najbolji dizajn nove dvorane za koju je predviđeno da može da ima kapacitet od 20.000 mesta za sedenje.

Kao najbolje rešenje za arenu odabran je projekat arhitekte Vlade Slavice. Između ostalog i zato jer će u budućem objektu pored sportskih susreta moći da se izvode i koncerti, održavaju kongresi i sajmovi. Blok 25, u kome je predviđena gradnja, je ispunjavao sve uslove: povezanost gradskim saobraćajem sa svim delovima grada, neposredna veza sa auto-putem, blizina železničke i buduće metro stanice, mogućnost parkiranja većeg broja vozila. Godine 1991. za mesto nove dvorane određeni je novobeogradski Blok 25. Kako je do svetskog prvenstva preostalo još samo tri godine, izrgadnja ovakvog velikog objekta je morala biti završena u rekordnom vremenu. Stoga se 126 preduzeća udružilo u odbor za izgradnju Beogradske arene. Godine 1992. doneta je odluka da se započne sa projektnim zadatkom pod šifrom T 2000 (Energoprojekt- DD Arhitektura i Urbanizam, autora arhitekte Vlade Slavice). Prema podacima iz projektnog zadatka investitor je Preduzeće za izgradnju i eksploataciju Sportske hale LIMES D.O.O. rok završetka radova je bio mart 1994. godine. Za projektovanje krova odabrana su još dvojica arhitekata. Izgradnja je počela 1992. nakon što je odbor sklopio ugovor sa američkom kompanijom HOK, koja je imala dosta iskustva u izgradnji sportskih objekata. Međutim zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Ujedinjene nacije su uvele sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji i HOK je prekinuo saradnju sa odborom. Čak i pod ovakvim uslovima, radovi na Beogradskoj areni su nastavljeni. SRJ je tokom 1993. prošla kroz period hiperinflacije, a zbog sankcija i ratova u bivšoj Jugoslaviji, FIBA je oduzela Beogradu domaćinstvo svetskog prvenstva.

Radovi na izgradnji su na neko vreme i dalje nastavljeni, ali značajno sporije zbog nedostatka materijala. Radovi su 1995. potpuno obustavljeni. Radovi na Beogradskoj areni su ponovo započeti 1998. kada je Beograd bio odabran za domaćina Svetskog prvenstva u stonom tenisu 1999. Još jednom je Jugoslavija izgubila pravo da organizuje takmičenje zbog NATO bombardovanja Srbije.

Nakon političkih promena u Jugoslaviji 2000. i ukidanja nametnutih sankcija, Beogradska arena je završena 2004. za potrebe održavanja turnira Dijamantska lopta, a Beograd je konačno dobio pravo da organizuje Evropsko prvenstvo u košarci 2005.

Privremena dozvola za javnu upotrebu je istekla početkom 2006. nakon niza sportskih događaja i koncerata 2005. Radovi na sistemu za automatsko sprečavanje požara i liftovima koji ispunjavaju evropske standarde su završeni novembra 2006, a za to vreme se u Areni nisu organizovali nikakvi događaji.

U februaru 2007. srpski košarkaški trener Božidar Maljković je predložio da se Beogradskoj arena da ime po slavnom košarkaškom treneru Aleksandaru Nikoliću, ali taj predlog još uvek nije prihvaćen.

Arena je zvanično otvorena 31. jula 2004. godine održavanjem košarkaškog turnira Dijamantska lopta 2004. Od tada su u njoj održana evropska prvenstva u košarci, odbojci, stonom tenisu, džudou i svetsko prvenstvo u karateu, Pesma Evrovizije 2008. i mnogi drugi koncerti, sportske manifestacije, politički skupovi itd.

Prvi događaj koji je održan u Beogradskoj areni bio je prestižni predolimpijski košarkaški turnir Dijamantska lopta 2004. godine. Kao uspomena na taj prvi događaj i značajno košarkaško takmičenje na platou ispred severnog ulaza postavljen je svojevrstan spomenik oličen kroz veliku dijamantsku košarkašku loptu. Ona je postavljena na dva mermerna pravougaona stuba, a njena najniža tačka je na visini preko 3,5 metra. Na taj način lopta je veoma uočljiva i služi kao orijentir.

Dva dana nakon završetka ovog svetskog turnira odigrana je revijalna utakmica između reprezentacija Srbije i SAD, a ovaj susret je ostao upamćen po tome što su gosti tražili, naviknuti na izuzetne mere bezbednosti i komfora, da se omogući direktan ulaz autobusa sa igračima u veliku dvoranu. To je bilo moguće zahvaljujući karakteristikama Beogradske arene. Ovo ukazuje da je mnogo pre izgradnje određenog objekta potrebno voditi računa o svim postojećim zahtevima i standardima, ali i predvideti i izvesni stepen sigurnosti za eventualne, nove potrebe. U septembru 2005. godine održano je Evropsko prvenstvo u košarci. Strogi zahtevi FIBA-e su u potpunosti ispoštovani (povezan je semafor sa serverima FIBA-e u Minhenu kako bi se rezultat automatski prenosio preko Interneta, a video-signal na TV mrežu, prvi put je instalirana i nova oprema za merenje vremena...). Korišćena oprema je košarku uvrstila u elektronski zahtevnu igru u kojoj su sve važne informacije sakupljane u jednom računaru koji je preko optičkih kablova te informacije prosleđivao u glavni server. Ovaj događaj je bio veliki test za budući rad Beogradske arene.U Beogradskoj areni održani su mnogobrojni koncerti raznih pevača,poput Miroslava Ilića,Saše Matića i mnogih drugih,no pred kraj 2007. Miroslav Ilić je prvi narodnjak koji je zapevao u areni i poseta na koncertu Slavuja iz Mrčajevaca bila je veoma velika,čak 16.500 ljudi.

2007. i 2008. godine se održalo i takmičenje Night of The Jumps (Noć skokova). Vatreni okršaj motorima spada u najekstremnije sportove u svetu, a motociklisti pružaju senzacionalni doživljaj koji je, samo u Evropi, do sada videko preko 1.000.000 posetilaca. Za ovaj nastup Beogradska arena je bila pretvorena u ogromno gradilište, tako da je u jednom momentu sa sablasno praznim tribinama, bez parketa, koševa, golova, sa kamionima i bagerima u i oko nje, više podsećala na zgradu u izgradnji nego na mesto gde će biti održan leteći cirkus dvotočkaša. Preko specijalne gume za zaštitu posipala se crvenica, zemlja koju su pažljivo birali nemački stručnjaci za izgradnju skokova. Takmičari su preskakali dve glavne i četiri pomoćne, manje skakaonice. Specijalno za ovu priliku je bio postavljen i kvoterpajp, jedna od najatraktivijih rampi za takmičare i publiku. Treba istaći da vozači od prepreke do prepreke lete i po 40 metara, a da bi to bilo moguće izvesti u dvoranu je usuto nekoliko tona zemlje.

Univerzijada 2009., pored Olimpijskih igara, najveće i najmasovnije sportsko takmičenje koje se može organizovati u jednoj zemlji održana je u Beogradu, a u petnaest sportova i dvesta devet disciplina takmičilo se oko 9.000 sportista- akademaca iz oko 140 zemalja.

Rekordna poseta košarkaškoj utakmici u Kombank Areni 24.232 - Delije.
Arena je svake godine domaćin svih značajnijih košarkaških utakmica Crvene zvezde i Partizana u međunarodnim takmičenjima. U martu 2014. godine, na utakmici Evrokupa između Crvena Zvezde i Budiveljnika postavljen je rekord u poseti utakmicama Evrokupa - 24.232 posetilaca.

Izuzetne pogodnosti koje Beogradska arena nudi privukle su mnoge svetski poznate umetnike, kao i one sa prostora bivše Jugoslavije, da u njoj nastupe. Takođe, bila je domaćin i brojnih sajmova, cirkuskih predstava, kao i nekoliko konvencija političkih partija. Tu spada i organizovanje dečjih predstava na ledu, kao na primer Disney predstave, za koju se scenografija i različiti rekviziti prenose u 14 kamiona, a pravljenje leda na licu mesta traje do 48 sati.

Država: Srbija
Grad: Beograd

---

Putovanja.info
Iskustva i utisci turista sa putovanja.

Putujsigurno.rs
Iskustva putnika sa turističkim agencijama

Pronađi na mapi

---